Posleničke narodne lirske pesme

Nalik drugim vrstama narodne poezije, tako i posleničke narodne pesme (pesme o radu i uz rad) nastaju veoma rano. Pretpostavlja se da je njihov ritam podržavao ritam rada, te da su iz njega nastale. Međutim, vremenski tok je dosta oskrnavio ove pesme. Od njihove draži su većinom ostali samo fragmenti. Posleničke pesme nam govore o zanatima, radu na polju i u domaćinstvu, ali i o nekim tragovima ekonomije seoskog čoveka. Zašto da ne – asocijacija na posleničku liriku su i ljubavne zgode, poput takmičenja mladića i devojaka u radu i mudrosti. Posleničke narodne lirske pesme u svoj opus uključuju i jedan poseban krug pesama: one ne prate proces rada, već za svoju osnovu imaju siromaštvo i težak život radnika – predstavljajući tako socijalnu kritiku. U njima iako nema radosti itekako postoji tesan odnos čoveka i prirode.

(slika: Van Gog - Podnevni odmor)

Predenje i tkanje

Ovi prevashodno ženski poslovi su smatrani svetima. Oni predstavljaju kućne veštine i kreativnost, a njihova simbolika je stvaranje i rađanje u širem smislu.

To su poslovi koji se najčešće obavljaju u samoći i izolaciji. Na njih upućuju sledeći stihovi:

Sjedi moma na visoko,

Na visoko, na široko,

Svilu prede, gajtan prede,

S gajtanom se razgovara,

Predenje i tkanje su poslovi koje su mlade domaćice obavljale noću; nakon posvršavaju uz majku poslove oko domaćinstva:

Prele su prelje s večera,

Spram onog sjajnog Meseca,

Odlazak po vodu i čišćenje kuće

Obe radnje simbolišu očišćenje i u prenesenom smislu. Čišćenje hramova, recimo, nekada je smatrano svetim činom. Interesantno, jutarnje čišćenje noći predstavljalo je prevazilaženje ’’prljavih’’ ostataka noći u kojoj borave zle sile. O ovome govore stihovi:

Lepo ti je rano uraniti

Dvor pomesti, vode doneti.

Najbolje sredstvo za čišćenje je, svakako, voda:

Da zahvatim studene vodice,

Da napojim sve redom bećare.

Branje lekovitog bilja

Branje lekovitog bilja je bio jutarnji posao i uglavnom ženska preokupacija. Ovaj posao je bio rezervisan za izuzetno iskusne žene – one su poznavale sva svojstva trava, a narodna medicina se shvatala kao posredovanje narodne vidarke i ’’više sile’’. Ubiranje bilja je prolećna aktivnost. U pesmama, žene koje beru bilje uspostavljaju odnos s lekovitim travama:

Smilje bere Smiljana devojka,

Smilje bere, smilju progovara.

Košenje trave

Kosidba je letnja aktivnost rezervisana za muškarce. Međutim, u posao oko sena bile su upletene i žene:

Mile kosi, a ja plastim seno.

U ovim pesmama su sačuvani ostaci verovanja u magiju i magijske radnje. Ovo je sačuvano u dijalogu između mladića i devojke:

’’Oj, Ivane, ne kosi livade,

Ne zavijaj rose u otkose,

Rosna trava, boleće te glava.’’ –

’’Rosno cveće, boleti me neće.’’

Čuvanje stoke

Ovo je zanimanje koje prethodi zemljoradnji. Simbolizuje kretanje, slobodu i čovekovo jedinstvo s prirodom. Na ovo ukazuju stihovi:

Ovčar tera jelene

Preko gore zelene.

Ovaj posao je usamljenički. Podjednako su ga zastupali i muškarci i žene:

Vrati ovce od gore đevojko,

Strašivo je od gore ovcama,

Strašivo je i tebe đevojko

Doćiće ti iz gore Radojko.

(Pesma nagoveštava opasnost u obliku vukova, a muškarac Radojko je možda hajduk. Nije poznato čiji se glas obraća devojci: on može biti unutrašnji – upozoravajući na realnu opasnost, ali i u značenju opštevažećih moralni načela; u ovom slučaju bi zrela devica-čobanica imala zameriti sebi što žudi za muškom pažnjom.)

Oranje

Oranje je tipična muška aktivnost koja je smatrana svetim činom. U pesmama je sačuvano sećanje na božansko poreklo oranja:

Orač ore ravno polje.

Volovi mu dva jelena,

Dva jelena, dva sokola,

Ralo mu je čudno drvo,

Čudno drvo javorovo.

Ost’n mu je struk bosiljka,

Žegle su mu stratorove,

Privoji mu sitna mreža,

Ralnik mu je sivi golub,

Seme mu je sitan biser.

(Alat naveden u pesmi ne može pripadati običnom čoveku. Uostalom, običnom čoveku bi se moglo obraćati i direktno, a ne neposredno, kako čini narodni pevač.)

Žetva

Ciklus kruga semena završava se žetvom. U ovome trenutku čovek napokon ubira plodove svoga rada. U ovome radosnom činu učestvuju svi. U ovom ciklusu se rado peva o Suncu koje rado i sa divljenjem posmatra devojke koje žanju:

Mobu gleda sa istoka Sunce,

Pak doziva Danicu zvijezdu:

’’Oj, Danice, draga seko moja,

Da gledamo bega Jovan – bega,

Ima li što ljepše pogledati,

K’o djevojke kako žetvu žanju,

Za njim, vezu momci neženjeni’’.

Autor članka: M.L.

Kako bi u stvarnom životu izgledali Diznijevi junaci?

Kada bi u stvarnom životu sreli Diznijeve junake, većinom slučajeva bi doživeli efekat već viđenog. Od ove fizičke prosečnosti kao da odudaraju samo oni junaci koji su u crtanim filmovima bili zli i okrutni. Oni su u crtaćima imali više nekog uvrnutog stila, dok su likovi na strani dobra raspolagali privilegijama. Sada se to iza ovih fotografija, snimljenih kao za legitimaciju građana, ne naslućuju nikakve neverovatne scene i zapleti. Izgleda da smo u život uneli mnogo više čudnih manifestacija pojava i pojavnosti, negoli ijedna bajka može predvideti. Nad našom javom poigravaju se stvarni događaji koji bi trebali da su nepostojeći, kao i, ređe- vanredni, prelepi događaji koje ničime nismo mogli zaslužiti. U svemu tome, da li nas iko ikada prepoznaje iza naših lica?

S leva na desno:

Prvi red: Zlatokosa, Flin Fakin, Majka Gothel, Tijana, Šarlota, Esmeralda, Frolo, Kvazimodo

Drugi red: Žizel, Džejn, Tarzan, Pepeljuga, Bel, Princ Adam (Zver), Gaston, Džefer

Treći red: Mulan, Alisa, Jasmin, Aladin, Aurora, Princ Filip, Zla vila, Kruela de Vil

Četvrti red: Meg, Herkules, Pokahontas, Snežana, Zla kraljica, Ariel, Princ Erik, Ursula

Hamlet (kratka analiza drame i citati)

Hamlet je najkompleksnije osmišljen Šekspirov lik, koji pošto racionalizuje moralnost osvete oceoubistva, plan osvete čuva iza svog prividnog ludila. Hamlet postupa pravedno, stavljajući se u ulogu dobrog sudije: pošto je bitno to da on nije siguran, možda se u očevog duha pretvorila neka zla pojava, sa ciljem da ga obmanjuje i pod čijim uticajem bi mogao ubiti, eventualno, nevinog Klaudija; on za posledicu sprovođenja dokaza ima skandalozno ponašanje koje se sve manje može tumačiti vođenim zdravim razumom. Unutar svega toga, čuvena: ’’Biti ili ne biti?’’ problem je kakav je život vredan življenja; to automatski kazuje i o tome koji i čiji nije vredan življenja. Hamletove doskočice, provokacije i smicalice iza maske ludila čine da kralj Klaudije naređuje njegovo ubistvo. Ofelija, pošto joj Hamlet otkriva da mu njihov ljubavni odnos nije značio ništa (zapravo, on je u žene razočaran zbog toga što je njegova majka Gertruda postala Klaudijeva žena,ali i zbog toga što je Ofelijinu ljubav morao napustiti, svestan da bi je još više povredio ukoliko bi ona bila u vezi sa osvetnikom – koji će zbog toga i sam postati ubica), od tumačenja sebe kao emotivno i fizički iskorišćene osobe koja je bila u zabludi povodom postojanja ljubavi, pribegava ludilu: u tom stanju ona tumačeći samospoznaju izvodi ’’umetničko delo’’ kako primećuje njen brat Laert. Njena slučajna, ili namerna smrt (Šekspir nam je ostavio prostora za široko tumačenje ovoga dela, kao i mogućnost da Ofeliju, umesto samoubicom i labilnom osobom, tumačimo kao kolateralnom štetom samoljubivih i vlastoljubivih pretenzija; dok je ona sama u svakom pogledu jedno od najlepših bića prirode) u začarani krug uvodi u sukob između Klaudija i Hamleta još jednu osobu (pored Hamleta) koja se smatra pozvanom da osveti smrt, ovoga puta sestrinu i očevu, Laerta. Klaudije brzo pridobija Laerta na svoju stranu, protiv Hamleta. Fortinbrasove trupe su pred vratima danskog dvorca i norveški princ ga zauzima bez borbe, uklanjajući međusobno poubijanu dansku kraljevsku dinastiju.

Citati:

→Griža savesti i zločin

17str. 
«Kako taj govor ljuto šiba moju savjest!
Droljino lice, premazano ličilom,
Pod bojom što ga krasi nije ružnije
Nego je zločin moj pod lažnom mojom riječi.
O, teško terete!»

«O, zločin moj je gnusan, smrdi do neba;
Na sebi nosi prvu, najstariju kletvu:
Umorstvo brat! – Moliti se ja ne mogu,
Premda je moja sklonost oštra ko i volja.
Jača krivica potire moj jaki naum;
Ko čovjek uporedo vezan za dva posla,
Oklijevam gdje da započnem, i tako oba
Zanemarim. Što ako je ta kleta ruka
Otežala od zgrušane bratovlje krvi?»

→Borba za vlast

Kralj: «U tvojoj naravi je lijepo, Hamlete,
Što kao dobar sin oplakuješ svog oca.
Al dobro znaš da otac tvoj izgubi oca;
Taj izgubljeni otac izgubi pak svoga,
A preživjeli sin još neko vrijeme mora
Tugovati. Al ustrajati uporno
U tuzi nepopustljivoj, to bezbožna je
Tvrdokornost i jadanje nečovječno;
To volju pokazuje nepokornu nebu,
Neutvrđeno srce i nestrpljiv um;
Prost i jednostavan, neobrazovan sud.
Jer ono što svi znademo da mora biti
I što je obično ko najprostija stvar,
Zašto da to u buntovnoj mrzovolji
Uzmemo k srcu? Fuj! To je grijeh prema nebu,
Grijeh protiv mrtvih i grijeh protiv naravi,
Stran razumu čiji je običajan predmet
Otaca smrt, i koji odvajkada viče,
Od prvog leša sve do onog današnjega,
«To mora tako biti».Bespomoćnu bol
Odbacite i, molim, na nas mislite
Kao na oca. I nek znade cijeli svijet
Da ste vi prvi nasljednik prijestolja našeg,
I da se ja odnosim prema vama s istom
Plemenitom ljubavlju koju osjeća
Drag otac prema svome sinu. Što se tiče
Namjere da se vratite u Wittenberg
Na nauk, protivi se posve našoj želji
I, molim, pristajte da ostanete ovdje,
U žaru utjehe i smiješka našeg oka,
Naš glavni dvoranin i rođak naš i sin.»

101str.

Kralj: «O grozna li čina!
To bi se nama zbilo, da smo bili tamo.
Sloboda njegova je puna prijetnje za sve,
Za samu vas, za nas, za svakog pojedinca.
Jao, kako opravdati taj krvavi čin?
Krivit će nas što nismo držali na uzdi,
Pod nadzorom i udaljena od svih ljudi
Ludog mladića. Tolika bje naša ljubav,
Da nismo htjeli shvatit što je najpreče,
No, kao nosilac podmukle bolesti,
Da skrijemo je, pustili smo da se hrani
Moždinom samoga života. Kamo ode?»

→Osveta

20str

Hamlet: «Ono što mog kralj ubi, oskvrnu mi majku;
Što, postavši kralj, moje osujeti nade,
Što baci udicu na vlastiti moj život, 
I tako lukavo – zar nije sad u skladu
Sa čistom savješću, da mu se osvetim
Tom rukom?
119str.

Kralj: «Umorstvo nesmije nigdje naći utočišta;
A osveta ne pozna međa. Osvetu li
Tražite, u svoju povucite se sobu.
Na povratku će Hamlet doznat da ste stigli.
Potaknut ćemo ljude da vas hvale mnogo
Više od slave kojom vas je onaj Francuz
Ukrasio; a tad ćemo vas suočiti
I kladit se na vaše glave. Ne sluteć zla-
Kako je plemenit, peostodušen, rastresen-
On neće pregledat rapire; tako ćete
S lakoćom, i sa malo spretnosti, izabrat
Nezatupljeni mač, i vještim udarcem
Osvetiti svog oca.»

→prijateljstvo

Horacije: «Mogu ja;
Il bar se tako šapće: Bivšeg našeg kralja
Čiji nam lik se upravo pojavio,
Kralj norveško je Forinbras, kao što znate,
Podboden na to ponosan surevnjivim,
N dvoboj izazvao; tu je hrabri Hamlet-
A takvim ga je cijeli svijet naš cijenio-
Smaknuo Forinbrasa; koji, po ugovoru
Zapečaćenu zakonom heraldike,
Sa svojim izgubi životom posjede
I svoje zemlje sve u korist pobjednika;
Nasuprot tome, odgovarajući dio
Založio je i naš kralj, a taj bi zalog
U naslijeđe Fortinbrasu pripao,
Da je ostao pobjednikom , kao što je…»

→ljubav

Ofelija: «Sutra je Valentinovo,
Sve ustanimo zarana;
Pod prozor ja ću doći tvoj
Da budem tvoja dragana.
On ustane, obuče se
I otvori joj vrata;
A djeva uđe, ode van
Bez djevičanskog cvata»

→Hamletov odnos sa majkom

Hamlet: «Tu sliku pogledajte ovdje, i tu drugu,
U vrijednom liku što prikazuje dva brata.
Gledajte kakva draž je krasila to lice-
Hiperiona kosa, čelo Jupiter;
Marsovo oko, zapovijeda i prijeti;
Draženje i milina glasnika merkura
Kada svježe sletio na brijeg što nebo ljubi;
U jednom liku složen spoj svih osobina
Gdje ko da svi su bozi udarili pečat
Sa svijetu pruže sliku uzor čovjeka…» 

→Hamletov odnos sa ocem

Duh: « Ta rodoskvrna, da, ta preljubna živina,
Himbenim čarom, izdajničkim darovima-
O, zlobni čar i dari što imaju snagu.
Da zavode – za sramni blud je pridobila
Volju naoko-kreposne mi kraljice.
Hamlete moj, o, kakav je to bio otpad!
Od mene, - pija ljubav bješe tako časna
Da rukom pod ruku sa zavjetom je išla
Što joj ga na vjenčanju dadoh, - da se spusti
N bijednika kojeg su dari prirodni 
Spram mojih bili jadni!

→Hamletov odnos sa stricem

Hamlet: «Ni otac nisi mi , ni stric, ni rod, no izrod.»
Kralj: «Kako to da vas oblak stalno zastire?»

→Odnos pravde i nepravde

Hamlet:«Što Hekuba je njemu, što on je Hekubi
Da za njom plače? Što bi tek učinio
Da ima povod moj i poticaj za patnju?
Potopio bi pozornicu suzama
I uši slušatelja razdro groznim zborom,
Krive izludio i zastrašio prave,
Neuke smeo, i poremetio sasvim
Samu moć shvaćanja i očiju i uši.
A ipak ja,
Tupoglav, smušen lopov, naokolo lutam
Ko mjesečar, za svoju neosjetljiv stvar,
I ne znam ništa reći – ništa, ni za kralja
Na čije vlasništvo i dragocjen je život
Učinjen kleti prepad. Zar sam kukavica?

→Odnos ovozemaljskog i onozemaljskog

«Biti, ili ne biti – to je pitanje.
Da li je časnije u duši trpjeti
Metke i strelice silovite sudbine
Il pograbit oružje protiv mora jada,
Oduprijet im se i pobijedit? – Umrijet – usnut -
Ništa više; dokončamo li u tom snu
Bol srca i tisuće drugih udaraca
Koje tijelo baštini, tad je to svršetak
Što pobožno ga treba željet. Umrijet - usnut -
Usnut! I možda sanjat. Da, tu je smetnja;
Jer snovi što nas u snu smrti mogu snaći,
Kad stresemo sa sebe vrtlog taj zemaljski,
Oklijevati nas čine. Zbog tog obzira
Ta nesreća života tako dugo traje.»

→Život i smrt

Hamlet:« O, sve vi čete nebeske! O, zemljo! Što još?
Da dodam pakao? – O fuj! – Izdrži, srce;
Ti, moja snago, nemoj ostarjeti smjesta,
Već na noge me podigni. –Da te se sjećam!
Da, izbrisat će s table svoga pamćenja
Sve isprazne, lakomislene zabilješke,
Sve mudre izreke, sve dojmove, sve slike
Što zapisa ih tamo mladenačka pažnja;
A tvoja zapovijed će sama živjeti
U knjizi i u bilježnici moga mozga
Nepomiješana s nižom tvari. Da, neba mi! –
O, ženo najpogubnija!

Autor teksta: M.L.

Zašto nemam sreće u ljubavi?

Usudila bih se reći da je ljubavna veza umnogome slična partiji šaha – pojedini potezi su pogrešni pre negoli ih povučete, a kada ih zaista povučete događa se da i uspešno otvaranje igre više nema nikakvog smisla, a u zavisnosti od toga koliko ste dugo zajedno, to može značiti mnogo više od žrtvovanja nekoliko beznačajnijih figura; tačnije –u emotivnoj vezi je akcenat na nematerijalnim vrednostima, no itekako i na utrošenom vremenu koje nas provodi u nizbrdice svojih života. Često sam slušala da je u životu bitno samo se dobro zabavljati, proći mimo i sl. Ovo nisu samo fraze, već ponegde početni postulati dobre filozofije, a ponegde njeni zaključci. Sada ćete vi reći: ’’Ljubav zahteva žrtvu, odricanje, toleranciju i komunikaciju. Ako prođem prosto pored nje – prošao sam... Našao sam svoju samoću.’’ Koliko ste u pravu ako ovako mislite? Ne znam, ali ako ste u fazi da samo vi slušate, tolerišete, pitate,izvinjavate se,  pružate... onda svakako delite svoj intimni svet sa osobom koja vas ne zaslužuje. Onda je ovde mesto pitanju: ’’Zašto nemam sreće u ljubavi?’’ samo trenutak vremena. Ako imate naviku da sreću ili zadovoljstvo druge strane stavljate ispred sopstvenih želja i potreba, onda bi trebali znati da niste u stanju ni da učinite dobro jedinoj osobi kojoj možete učiniti dobro (sebi), kao i da drugoga ne činite srećnim, već mu samo pospešujete prohteve. Da se razumemo, emotivna veza nije humanitarni fond gde strana koja ima i može daje onoj koja je siromašna i nesposobna da svojom aktivnošću učini dobro sebi. Emotivna veza podrazumeva stupanje u nju dvestrane  međusobno nezavisne strane kojima je zajednički zahtev za toplinom, lepim rečima, nežnostima, ljubavnim činom... Zato kada sledeći put budete konstatovali kako nemate sreće u ljubavi ne izvlačite zaključak kako je najbolje da ostanete sami. Svaki vaš potez naići će na odbranu i/ili napad, ali kako nismo sazdani za izolaciju – ako želite da odagnate ljubav samo ćete uz nju odagnati i uživanje u životu.

Neka vaša razmišljanja su uzroci vaše samoće, npr:

Emotivna veza će doneti satisfakciju moje ličnosti

Pogrešno uverenje da neko drugi može nadomestiti neku vrstu sopstvene manjkavosti. Ne zaboravite da je na šupljem i praznom peharu najpre potrebno popraviti defekat pa tek onda sud napuniti.

Boljitak u promeni ponašanja partnera

Da li ste kompromis za promenu nečijeg ponašanja jasno utvrdili, ili ste o ovome maštali za sebe, bez ikakve razložne potrebe? U drugome slučaju je realno kao i očekivati da će se žabac pretvoriti u princa onda kada ga poljubite ili samo zato što ga ljubite. U stvarnosti bi se ovako voljeni žabac još više trudio da postane tipičan žabac, uživajući u sebi i vama.

Želite biti onakvim kakvim bi vaš partner voleo

Ako ovo možete – onda imate dobru primesu šizofrene ličnosti. Ali ako razdelite sebe na ovaj način, kako planirate spojiti vas kao par?

Očekujete postojanje istih ciljeva i želja

Razmislite dobro, iste ciljeve imaju, recimo, dvojica vođa totalitarnog režima. Iste želje imaju vojskovođe u zaraćenim zemljama. Da li još želite u emotivnoj vezi ovakve ,,kvalitete’’?

Dva individualca su samo to – dva individualca.

Smatrate da partner treba osetiti šta vi tačno želite

Kako? Da li vaše želje zapravo poseduju neku aromu ili mislite da vaša bolja polovina ima telepatske sposobnosti.

Mišljenja ste da u vezi želite iste stvari

Disanje prilagođavamo, korak prilagođavamo i govor prilagođavamo i zato vam se može učiniti da u vezi sve radite kao jedan, zarad jednog jedinog očekivanja. Međutim, svako ispod sinhronizovanih koraka diše, hoda ili govori svojim telom i svojim potrebama i očekivanjima. Što bi rekao Balašević : ’’Ma idi. Što su naivna nadanja’’. No evo i utešne činjenice: ako smo i nužno različiti, ipak ne znači da nužno moramo činiti stvari međusobno protivno.

Autor: M.L.